НАЈВАЖНИЈЕ
- Завичај је неодвојиви део идентитета и осећаја припадности Првих народа.
- Та веза происитче из прича које се преносе с колена на колено.
- Света места треба посећивати само ако сте упознати са њиховим значајем.
Абориџини и становници острва из Торесовог мореуза живе у Аустралији најмање 60.000 година, током којих су се прилагођавали променама животне средине.
Тета Дидри Мартин, припадница народа Вабанга из нације Јуин, отелотворује дубоку везу са завичајем како у својој улози старешине тако и у сарадњи са Националним парковима и Службом за дивље животиње на традиционалној земљи народа Даравал у Новом Јужном Велсу.
Она каже да земљиште није ентитет који треба поседовати, већ да је неодвојиви део њеног бића који треба поштовати и о коме се треба бринути.
Не могу да говорим у име свих, али лично мислим да ми не поседујемо земљу нити ћемо је икада поседовати. Наша је улога да заштитимо земљу која нам пружа храну, воду и склониште.Тета Дидри Мартин
„Земља тече кроз наше вене. Она је наш први и последњи дах”, каже она.
Aunty Deidre Martin is an Aboriginal discovery ranger. Credit: Aunty Deidre Martin.
„Када путујем кући из Сиднеја, чим прођем кривину Киама, погледам низ обалу и обузме ме осећај припадности. Тад помислим: 'Код куће сам'”, описује Дидри Мартин.
Дезмонд Кембел је припадник народа Гуринђи и Алава Налкан из Северне Територије и извршни директор организације Добродошли у земљу, која се залаже за напредак и развој Абориџинских заједница и заједница становника острва из Торесовог мореуза. И он описује сличан осећај који га обузима када се врати у свој завичај.
„Tо је место које изазива осећај радости и буди сва чула у вашем телу. Иако нисмо све време одрастали тамо, сваки пут кад одемо имамо осећај да смо тек јуче били тамо. Толико нам је све познато. Осећамо се сигурно, као да сте на месту где можете бити оно што јесте као Абориџини, где можете говорити свој језик, а да људи знају шта говорите, и где можте чути свој језик”, каже Дезмонд Кембел.
Он такође наглашава да је важно редовно посећивати земљу својих предака, не само због очувања културе и језика, већ и због одржавања дубоке духовне везе. Управо та веза њему омогућава да ефикасно води своју организацију.
„Испуњава ме, испуњава мој дух. Омогућава ми да живим у Сиднеју и да радим за организацију као што је Добродошли у земљу, путем које ширимо културу и језик из различитих завичаја староседелачких народа широм Аустралије. Да бих могао да водим ову огранизацију, морам да одржавам своју културу и свој језик и да имам тај интегритет. А то могу само тако што ћу с времена на време посетити завичај”, каже Кембел.
CEO of Welcome to Country, Desmond Campbell. Credit: Desmond Campbell.
Приче о завичају
Духовна веза са завичајем ствара се путем прича које се преносе с колена на колено, објашњава Кембел, и додаје да се приче, духови и везе разликују у зависности од тога одакле потичете.
„По оцу сам припадник народа Гуринђи, а то је пустињска земља. Животиње су различите, годишња доба су другачија, па су и приче биле различите [од оних са мајчине стране].”
Кембел каже да је у те причама било уткано знање о земљи и лекције о томе када треба ићи у лов и шта ловити у различитим годишњим добима, као и о томе шта се може десити ако се, на пример, играте ватром у погрешном годишњем добу.
Бредли Харди је припадник народа Нијамбај, Јалрај, Кума и Камиларој, и чувар традиционалих абориџинских замки за рибе дуж реке Барвон у месту Бреварина.
Он каже да му река тече венама и да се помоћу ње идентификује са другим члановима заједнице. Као локални водич у Музеју културе Абориџина, он наставља да казује приче и историју своје земље. Каже да је његова дужност да сачува приче преносећи их на следећу генерацију.
„Нисам ја битан у тим обиласцима, већ одавање почасти старим људима, дељење знања са младима и стварање платформе путем које млади могу да наставе да казују нашу историју целом свету. То је наша дужност”, каже Харди.
Bradley Hardy and Brewarrina Aboriginal Fishing Traps. Credit: Bradley Hardy.
Разумевање светог места
Познате као једна од најстаријих људских конструкција на свету, замке за рибу су направљене од камења стратешки постављеног у облику латиничнних слова U и C, што омогућава не само да се риба опколи и ухвати већ допушта неким рибама да избегну замнке и наставе животни циклус, објашњава Харди.
То је такође свето место где су се окупљала многа племена.
То је свето место и морамо покушати да га заштитимо. Оно је углавном за наше људе. Наша главна дужност јесте да зање о њима преносимо нашим младима, као и целом свету.Бредли Харди
И тета Дидри Мартин истиче да је важно упознати се са значењем тих места пре него што их посетите.
„То су места која можете посетити тек кад стекнете одређено знање. Таква су, на пример, места за мушкарце и жене”, објашњава она.
Silhouette image of First Nation Australian aboriginal people, father and son, going to hunt seafood in Cape York, Queensland, Australia. Credit: Rafael Ben-Ari/Getty Images Credit: Rafael Ben-Ari/Getty Images
Тета Дидри Мартин каже да је њена дужност да образује заједицу о значају светих места и да она ужива да дели своје знање са поестиоцима.
Међутим, поштовање према овим светим местима можете исказати тако што ће те се посаветовати са локалним староседелачким заједницама о овим локацијама, или се распитати у локалном земљишном савету. То вам пружа и драгоцену прилику да откријете праву историју припадника Првих нација.
„Било да су у питању замке за рибе или друге историјске тековине на различитим локацијама, желимо да их људи посете и науче нашу историју. Али такође желимо да се према њој односе са пажњом и поштовањем”, каже Бредли Харди.
